Projekat: Regionalni dijalog mladih za Evropu
Autorica: Andrea Trajković
Ostvarenje prava mladih da aktivno participiraju u procesu donošenja odluka je sastavni dio svakog razvijenog demokratskog društva i garantovano je Evropskom poveljom o učešću mladih na lokalnom i regionalnom nivou usvojenom od strane Savjeta Evrope. Mladi imaju pravo, a trebalo bi da imaju i priliku za punopravno učešće u donošenju odluka koje utiču na njihov život, a koje se donose na lokalnom ili regionalnom nivou.
Međutim, zbog nedovoljnog demokratskog kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana koje su i dalje opterećene nasljeđem prošlosti iz posljednje decenije prošlog veka, mladi u celom regionu imaju veoma nizak nivo poverenja u državne institucije i političke organizacije. I pored postojanja normativnog i institucionalnog okvira, mladi nisu zastupljeni u institucijama i nemaju podsticajan okvir za učešće u procesima donošenja odluka. Stoga organizacije civilnog društva u regionu imaju važnu ulogu u mobilizaciji mladih za političku i društvenu participaciju.
Šta je participacija mladih i zašto je važna?
Rodžer Hart je u svom čuvenom delu Children’s Participation: From tokenism to citizenship, objavljenom od strane UNICEF-a 1992. godine, razvio tzv. Hartovu lestvicu participacije mladih na 8 nivoa, koja je ušla u široku upotrebu u predmetnoj oblasti u godinama koje su usledile. Pod terminom „učešće“ autor podrazumeva proces donošenja odluka koje utiču na sopstveni život i život zajednice kojoj se pripada (Hart, 1992). Hart, takođe, navodi da je nacija demokratska u onoj meri u kojoj su njeni građani uključeni u procese, posebno na nivou zajednice (Hart, 1992). Autor smatra da bi mladi trebalo da budu uključeni u značajne aktivnosti sa odraslima, ali da nije realno očekivati da oni mogu preko noći postati odgovorni, te sa 16, 18 ili 21 godinu učestvovati bez prethodnog sticanja veština i odgovornosti, već da se to može steći samo postepeno kroz praksu. Hart je, takođe, stava da je učešće mladih u procesu donošenja odluka posebno važno za one koji pripadaju osetljivim grupama, jer kroz učešće sa drugima uče da se bore protiv diskriminacije i represije.
Rodžer Hart je jedan od mnogobrojnih autora iz ove oblasti koji smatraju da postoji dvostruka važnost istinskog učešća mladih u ovim procesima: jedna je unutrašnji razvoj mlade osobe i sticanje veštine kritičkog razmišljanja i poređenja perspektiva koje su neophodne za formiranje uverenja, a druga je doprinos demokratizaciji društva. Istog stanovišta je i Barry Chechoway. On smatra da učešće u političkim i društvenim procesima doprinosi unapređenju građanskih prava mladih osoba i demokratizaciji društva, te promoviše njihov lični razvoj i obezbeđuje im sadržajna znanja i praktične veštine (Chechkoway, 2011).
Maria Grasso političku participaiju mladih zasniva na ključnoj podeli na konvencionalne (glasanje na izborima, članstvo u političkim partijama) i nekonvencionalne oblike participacije (učešće na protestima, potpisivanje peticija i sl.). U svom delu Young People Re-Generating Politics in Times of Crises autorka tvrdi da su mladi manje aktivni u konvencionalnim oblicima participacije u odnosu na odrasle, dok su mnogo više aktivni u vaninstitucionalnim modelima učešća, te posebno ističe online aktivizam kao sve važniji oblik delovanja (Grasso, 2018). Uzroke toga pripisuje svetskoj ekonomskoj krizi koja je nastupila 2008. godine, jer se mladi percipiraju kao grupa koju je kriza najviše pogodila. Mladi imaju veću sklonost da biraju neinstitucionalna sredstva zbog toga što su ona fluidna, daju im više slobode i povezuju se sa njihovim identitetima.
Imajući u vidu gore navedeni trend udaljavanja mladih od konvencionalnih modela participacije, Savet Evrope je 2017. godine poručio istraživanje o identifikaciji alternativnih i inovatinih oblika učešća mladih. Anne Crowley i Dan Moxon, autori istraživanja, došli su do nalaza da mladi nisu apatični i nezainteresovani, već im je bliže učešće na nekonvencionalne načine. Takođe, ključni nalazi su da zajedničko upravljanje, koprodukcija, digitalno učešće i deliberacija predstavljaju inovativne oblike učešća za mlade osobe (Crowley & Moxon, 2017). Druga istraživanja na svetskom nivou pokazuju da većina mladih ljudi ima snažnu želju da se aktivno bavi svojom zajednicom, ali nemaju dovoljno znanja o procesu donošenja odluka.
Angažman mladih na evropskom nivou
Još tokom protekle decenije govorilo se i o krizi evropske demokratije, te da su mnoge demokratske politike širom sveta u problemu, što dokazuje i pad tradicionalnih oblika političkog angažmana, članstva u partijama, izlaznosti mladih na izborima, kao i pad izborne podrške glavnim strankama. Ipak, poslednje izbore za Evropski parlament održane 2019. godine obeležila je veća izlaznost mladih nego što je to ranije bio slučaj.
Istraživanje koje je sproveo Evropski parlament mladih 2021. godine pokazuje da je skoro devet od deset ispitanika (87%) barem jednom učestvovalo u nekoj građanskoj ili političkoj aktivnosti. Skoro polovina ispitanika (46%) glasala je na poslednjim lokalnim, nacionalnim ili evropskim izborima, 42% njih je iniciralo ili potpisalo neku peticiju, dok je 24% ispitanika učestvovalo u uličnim protestima ili demonstracijama. Oko 29% mladih u EU smatra da ima barem neki uticaj na evropske politike, dok taj procenat ide i to 44% kada je u pitanju uticaj na politiku na lokalnom nivou.
Mehanizam koji na nivou Evropske unije omogućava učešće mladih u procesu donošenja odluka jeste EU Dijalog sa mladima, odnosno nekadašnji Strukturni dijalog EU, koji predstavlja konsultativni proces između predstavnika vlasti i mladih ljudi, te osigurava da mišljenje i potrebe mladih budu uzete u obzir prilikom usvajanja omladinskih politika na nivou EU. EU nema mandat da kreira omladinsku politiku koja bi mogla da zameni politike država članica, ali stalno naglašava važnost učešća mladih generacija i nastoji da formuliše omladinske politike kao odgovore na izazove sa kojima se mladi suočavaju.
Korisno je napomenuti da evropska istraživanja pokazuju da učesnici Erasmus+ projekata za mobilnost mladih ističu veoma jasan i pozitivan uticaj njihovog učešća na projektima na njihove kompetencije, ponašanje i vrednosti (Salto Youth, 2014). Ipak, ovakvi projekti imaju znatno veći efekat na mlade ljude sa manje mogućnosti, odnosno za one koji pripadaju osetljivim grupama. Ovakvi projekti doprinose ličnom i profesionalnom razvoju učesnika i pomažu im da cene kulturnu raznolikost i uključe se u procese donošenja odluka o pitanjima koja utiču na njihove živote.
Mladi u regionu Zapadnog Balkana – pasivni posmatrači ili inicijatori promena?
Zakonski posmatrano, pod kategorijom „mladi“ smatraju se osobe od 15 do 29 godina u Severnoj Makedoniji i Albaniji, dok u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji taj uzrast obuhvata mlade od 15 do 30 godina, a na Kosovu* od 15 do 24 godine. Generacije mladih u regionu rođene 90-ih godina prošlog veka i kasnije odrastaju u veoma turbulentnim društvenim okolnostima. Kao što se navodi u publikaciji izrađenoj od strane Regionalne platforme za participaciju i dijalog mladih Balkana, mladi ljudi u regionu postali su marginalizovani – socijalno, ekonomski i politički, postajući tako jedna od najranjivijih društvenih kategorija u velikoj meri pogođena nasleđem sukoba iz prošlosti i odloženom tranzicijom ka demokratiji. Novija naučna istraživanja pokazala su da društvene i političke promene koje su se desile 90-ih godina nisu povećale šanse mladih da se društveno integrišu, niti da učestvuju u procesima donošenja odluka. Angažman i aktivno učešće mladih postaje više nego ikada preduslov za izgradnju demokratskih društava, kao i garancija mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Približno polovina mladih ljudi u regionu ne vidi perspektivu ostanka u svojoj zemlji i želi da je napusti u skorijoj budućnosti.
Kada govorimo o pasivizaciji mladih u kontekstu građanskog i političkog aktivizma, govorimo iz ugla konvencionalnih, odnosno tradicionalnih modela participacije (članstvo u političkim partijama, učešće na izborima i sl.). Mladi u regionu se danas najlakše i najbrže mobilizuju preko društvenih mreža, posebno kada su u pitanju određene teme koje oni percipiraju kao izuzetno važne. Sva regionalna istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazuju da su teme poput ekologije i zaštitne životne sredine mnogo više u njihovom fokusu nego što je to bio slučaj ranije. Stoga možemo da kažemo da mladi u regionu u velikoj meri participiraju u političkim i društvenim procesima uglavnom kroz nekonvencionalne mehanizme participacije poput učešća na protestima i angažovanjem na društvenim mrežama (potpisivanje peticija i sl.). Građanski i politički angažman mladih preko društvenih mreža možda nije dovoljan, ali svakako izražava njihovu težnju da budu akteri u političkoj sferi čiji glas treba da se čuje. Takođe, onlajn aktivizam nije na istom nivou u svim zemljama Zapadnog Balkana (npr. u Srbiji je mnogo veći u odnosu na Bosnu i Hercegovinu).
Regionalni indeks participacije mladih na Zapadnom Balkanu za 2021. godinu, predstavljen u okviru regionalnog projekta „Western Balkan and Turkey for EmploYouth“ podržanog od strane Evropske unije, kao jedinstveni metod praćenja učešća mladih u javnom životu meri tri dimenzije: političku, ekonomsku i društvenu participaciju mladih. Prema ovom izveštaju, indeks participacije mladih iznosi 69% za Srbiju, 64,4% za Crnu Goru, 63,4% za Albaniju i 63,2% za Severnu Makedoniju od maksimalnih 100%. Projekat nije realizovan u Bosni i Hercegovini i na Kosovu*, stoga ne postoje takvi podaci mereni jedinstvenim indikatorima za sve zemlje u regionu. Prema pomenutom istraživanju, politička participacija pokazuje stepen uključenosti mladih u organe vlasti, mogućnost dobijanja informacija i obraćanja državnim organima i postojanje omladinskih institucija u lokalnim i republičkim organima. Indikatori političke participacije su: a) procenat mladih ministara/ki u Vladi; b) procenat pomoćnika/ca ministara/ki u Vladi; c) procenat mladih poslanika/ca u Parlamentu; d) procenat mladih gradonačelnika/ca; e) korišćenje onlajn alata za informisanje i učešće u procesu donošenja odluka vladinih, skupštinskih institucija i institucija lokalne samouprave; f) postojanje omladinskih struktura na nacionalnom i lokalnom nivou (saveti, parlamenti, itd.). Kada govorimo o političkoj participaciji mladih, najviši nivo ima Srbija – 50,4%, a najniži Severna Makedonija – 40%. Indeks za Crnu Goru je 46,8%, dok za Albaniju iznosi 44,7%.
Mladi su i dalje nedovoljno zastupljeni u političkom životu u svim zemljama koje su bile obuhvaćene istraživanjem. Broj mladih u izvršnoj vlasti u svim zemljama je ravan nuli. Tokom perioda istraživanja nije bilo ministara u Vladi i skoro nijedan gradonačelnik ispod trideset godina u bilo kojoj od zemalja. Zamenici ministara mlađi od trideset godina bili su prisutni samo u Albaniji i Srbiji. Rezultati za 2021. godinu pokazali su da je u svim zemljama većina ministarstava i parlamenata koristila onlajn alate za informisanje javnosti, što je važno za osposobljavanje mladih za političku participaciju. Ipak, u izveštaju se navodi da korišćenje onlajn alata od strane opština na lokalnom nivou mora biti značajno poboljšano u Albaniji i Severnoj Makedoniji.
Gorenavedeni podaci govore da su sve zemlje u regionu koje su bile predmet istraživanja daleko od dostizanja cilja. Forum mladih parlamentaraca Interparlamentarne unije, globalne organizacije nacionalnih parlamenata, postavio je cilj od 15% poslanika mlađih od 30 godina koji treba da bude dostignut do 2030. godine. Najveći broj poslanika u bilo kojoj od zemalja u regionu registrovan je u Srbiji kada je taj procenat iznosio 11,2% i to u sazivu iz 2020. godine kada je 28 mladih poslanika i poslanica bilo izabrano u Parlament. U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije (izabranom 2022. godine), od ukupno 250 narodnih poslanika, samo 9 njih, odnosno 3,6%, čine mladi poslanici od 15 do 29 godina. Nažalost, te brojke u našoj zemlji ne znače mnogo, jer se njihovo učešće uglavnom svodi na formalnost, naročito kada su u pitanju mladi poslanici i poslanice iz vladajuće partije. Kao što navodi Barry Chechoway: „Kvalitet učešća ne meri se samo njegovim obimom, odnosno brojem mladih koji učestvuju u aktivnostima, već se meri stvarnim uticajem na proces i određenu odluku koja proizvodi povoljan ishod po mlade. Učešće mladih odnosi se na njihovo aktivno angažovanje i stvaran uticaj na procese, a ne na njihovo pasivno prisustvo ili simbolične uloge u procesima koji vode odrasli“ (Chechkoway, 2011). Posle Srbije, najveći procenat učešća mladih zabeležen je u Crnoj Gori 2018. godine i iznosio je 8,6%. Najveći registrovani procenat mladih gradonačelnika u nekoj od zemalja u poslednjih pet godina bio je 6% u Albaniji u periodu od 2016. do 2018. godine, iako je u poslednje tri godine ovaj procenat pao na nulu nakon poslednjih lokalnih izbora.
Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji iz 2022. godine, mladi od 15 do 29 godina čine 15,8 odsto ukupne populacije u Srbiji, što je smanjenje od skoro 4 odsto u odnosu na prethodni popis. Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, koji redovno objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije, pokazuje da mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju. Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji, političke partije i političke institucije – predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije. Ipak, Srbija je prva zemlja koja nije članica Evropske unije, koja je uspostavila mehanizam Dijaloga mladih u EU (nekadašnji Strukturni dijalog), koji je institucionalizovan kroz rad Nacionalnog saveta za mlade. Izveštaj, takođe, pokazuje da mladi u Srbiji ne prate politiku na lokalnom nivou, te da smatraju da im politički sistem ne omogućava da utiču na političke procese i odluke. Mali uticaj na proces donošenja odluka nalazi se među top pet problema sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji i u poslednjih šest godina porastao je za 10%. Velika većina ispitanika koji su učestvovali u istraživanju nisu aktivisti političkih partija, dok su njih 23% članovi nekog udruženja.
Ipak, nije sve tako crno kada je u pitanju omladinski aktivizam u Srbiji. Kada govorimo o nekonvencionalnim mehanizmima političke participacije, situacija je nešto drugačija, posebno kada govorimo o „digitalnom aktivizmu“. Mladi u Srbiji, naročito studenti, često su organizatori i predvodnici protestnih skupova i inicijatori i potpisnici peticija ili narodnih inicijativa. Kao relevantan primer mogu da se navedu protesti studenata u Srbiji tokom jula 2020. godine, koji su organizovani na društvenim mrežama nakon odluke vlasti da budu iseljeni iz studentskih domova zbog pogoršanja situacije sa pandemijom COVID-19. Od izražavanja nezadovoljstva i poziva na društvenim mrežama do izlaska na ulice prošlo je samo nekoliko sati. Kada je reč o peticijama ili narodnim inicijativama, preko 46% ispitanika KOMS-ovog istraživanja istaklo je da su u prethodne dve godine učestvovali u potpisivanju neke peticije ili narodne inicijative (npr. na nivou EU taj procenat iznosi 42%). Procenat ispitanika KOMS-ovog istraživanja koji su, pored potpisivanja peticija, učestvovali u drugim političkim ili društvenim aktivnostima u poslednje dve godine iznosi:
- 42,4% mladih učestvovalo je u protestu koji je organizovan od strane nekog udruženja, studenata, neformalne grupe ili građana
- 19,4% mladih učestvovalo je na tribinama
- 12,5% mladih pružilo je podršku nekome na izborima (učešće u kampanji, potpis podrške)
- 7,4% mladih učestvovalo je u protestu koji je organizovan od strane neke političke partije
Ispitanici navode da omladinske organizacije unapređuju položaj mladih i ohrabruju i podstiču njihov aktivizam. Ipak, ističu da omladinske organizacije nisu dovoljno vidljive među mladima, kao i da studentske organizacije često imaju političku pozadinu, što dovodi do razočaranja studenata u njih i demotivišuće deluje na učešće u bilo kojim drugim organizacijama.
Kada je reč o Albaniji, istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju u Tirani iz 2019.godine pokazalo je da su mladi distancirani od političkih partija, gde 80% ispitanika nije angažovano u partijama ni kao članovi niti kao aktivisti. Samo 10,8% njih su članovi, dok je 9,2% aktivista. Oko 40% mladih u Albaniji nikada nije bilo angažovano u javnom saslušanju ili potpisivanju peticija. Ipak, 23% mladih se tada izjasnilo da veruje da je povećano učešće mladih u javnom životu u Albaniji. Kao i u drugim zapadnobalkanskim zemljama, i u Albaniji se omladinske i druge nevladine organizacije koje rade sa mladima smatraju ključnim akterima na terenu i često služe da popune prazninu u pitanjima vezanim za mlade koja nisu pokrivena javnim institucijama.
Slična situacija je i sa mladima na Kosovu*. Istraživanja pokazuju izuzetno nizak nivo poverenja mladih u kosovske institucije, dovodeći u pitanje njihovu efikasnost i integritet. Omladinske organizacije civilnog društva su aktivne, ali one deluju u velikim urbanim sredinama, dok su mladi iz ruralnih područja isključeni iz procesa. Uprkos naporima da se poveća učešće mladih i promocija volontiranja, broj mladih koji učestvuju u društvu i volontiraju je veoma nizak. Postojeći mehanizmi za direktno učešće mladih u procesima donošenja odluka nisu dovoljni i efikasni.
I u Severnoj Makedoniji mladi uglavnom veruju da oni ne mogu uticati na odluke vlasti i ne učestvuju u zadovoljavajućoj meri u društvenim i političkim procesima. Prema istraživanju koje je 2019. godine sprovela Vestminsterska fondacija za demokratiju u Skoplju, 85% mladih je navelo da nikada nisu bili konsultovani od strane vlasti ni na lokalnom ni na nacionalnom nivou. Skoro 71% mladih sebe percipira kao društveno neaktivne, dok se samo 7% mladih izjasnilo da su članovi političke partije. Oko 90% mladih nikada nije bilo deo neke nevladine organizacije koja se bavi socijalnim pitanjima. Približno 70% mladih smatra da je onlajn aktivizam važniji od konvencionalnih mehanizama participacije. Samo 8% mladih preduzelo je neke korake da reši određeni društveni problem. Ipak, istraživanje pokazuje da 64% mladih navodi da uvek glasaju na izborima, iako svaki drugi mladi građanin ne veruje da glasanjem može da utiče na situaciju u zemlji.
Prema istraživanju Fridrih Ebert Fondacije u Bosni i Hercegovini za 2018/2019. godinu, većina mladih ispitanika se izjasnila da su glasali i smatraju to građanskom dužnošću. Oni imaju jasno razumevanje svoje uloge u legitimizaciji vladavine predstavničke demokratije, ali su pored glasanja slabo politički angažovani bilo u smislu učešća u protestima i peticijama ili rada za političke stranke. Poverenje u političke institucije, uključujući Predsedništvo BiH, Parlamentarnu skupštinu, vladu i političke stranke je na izuzetno niskom nivou. Specifičan način direktnog učešća u procesima odlučivanja u Bosni i Hercegovini zavisi i od toga iz kog dela države mladi dolaze. Na nivou Bosne i Hercegovine ne postoji zakon o lokalnoj samoupravi, već su ti zakoni doneti na nivou entiteta.
Prema najnovijem Istraživanju i procenama lokalnih politika koje se odnose na mlade i potrebe mladih u 15 lokalnih samouprava u Crnoj Gori, koje je sproveo Institut za strateške studije i projekcije iz Podgorice tokom 2022. godine, u proseku svaki drugi mladi građanin ili građanka Crne Gore smatra da su mladi zainteresovani da budu uključeni u donošenje odluka o stvarima koje ih se direktno tiču, a četvrtina mladih izjavljuje da je u velikoj meri spremna da učestvuje u procesima donošenja odluka. Takođe, ne poznaju mehanizme koji su im na raspolaganju za uključivanje u donošenje odluka. Istraživanje je pokazalo da je dosadašnje iskustvo mladih uglavnom negativno po pitanju učešća u takvim aktivnostima, a uključenost je formalna i svodi se na uključivanje onih koji su već prepoznati kao aktivniji članovi zajednice ili se vrši po političkoj liniji.
Iako buntovni, mladi ljudi u regionu Zapadnog Balkana otuđeni su od politike i ne veruju da mogu da utiču na donošenje odluka koje se tiču njihove budućnosti. Distancirani su od političkih partija, te je samo mali procenat njih angažovan u nekoj političkoj partiji ili organizaciji. U celom regionu dominantan je narativ da je politika „prljava igra“ u kojoj mladi ne žele da učestvuju. Slabo funkcionisanje demokratskih institucija, nepotizam, korupcija i spor ekonomski rast uticali su na negativnu percepciju političkog angažovanja kod mladih što je dovelo do apstinencije kao vida otpora mladih prema sistemu. Iako u velikoj meri opravdano imaju izneverena očekivanja, mladi u regionu treba da postanu svesni da su oni glavni nosioci promena u društvu i da treba da učestvuju u procesima koji direktno ili indirektno utiču na kvalitet njihovog života. Na mladima sve(t) ostaje.
Andrea Trajković, diplomirana projektna menadžerka i omladinska aktivistkinja
* Izrada ove publikacije finansirana je od strane Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost Fondacije Centar za demokratiju i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
* This publication was funded by the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Center for Democracy Foundation and do not necessarily reflect the views of the European Union.
Posljedni komentari